Dr­ža­va že­li da za­hva­li he­ro­ji­ma Ko­ša­ra, pa bi uče­sni­ci bit­ke za tu ka­ra­u­lu tre­ba­lo da do­bi­ju jed­no od naj­vi­ših pri­zna­nja – spo­me­ni­ce. Raz­ma­tra se mo­guć­nost da svi ko­ji su uče­stvo­va­li u ve­li­kim bit­ka­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji 1999. go­di­ne do­bi­ju pri­zna­nja.
U pr­voj li­ni­ji od­bra­ne, u re­jo­nu ka­ra­u­le Ko­ša­re, bra­ni­la se 1999. či­ta­va Sr­bi­ja. Ta­ko tu bit­ku ukrat­ko vi­di je­dan od nje­nih naj­mla­đih uče­sni­ka Vo­ji­slav Vu­ka­ši­no­vić.
-Svi uče­sni­ci ko­ji su bi­li na Ko­ša­ra­ma, da do­bi­ju spo­me­ni­cu, raz­bi­će one pred­ra­su­de i sum­nje ko­je smo ima­li 18 go­di­na da se ni­smo bo­ri­li za ono za šta smo mi­sli­li da smo se bo­ri­li: za sve­ti­nje, na­še maj­ke, se­stre, ci­je­lu Sr­bi­ju- ka­že Vu­ka­ši­no­vić.
Osam­na­est go­di­na če­kan je pr­vi spo­me­nik Ti­bo­ru Cer­ni, tom pri­li­kom na­ja­vlje­no je cen­tral­no obi­ljež­je, ali i do­dje­lji­va­nje spo­me­ni­ce za­slu­žni­ma.
-Glav­na na­mje­ra je­ste is­ti­ca­nje ime­na i lič­no­sti onih ko­ji su da­li ži­vot, ne­ko je ostao in­va­lid, ne­ko ko je iz­gu­rao bor­bu, ste­kli su pri­zna­nje od dr­ža­ve. Da se osje­ti po­sle du­žeg vre­me­na da je pri­vi­le­gi­ja slu­ži­ti svo­joj dr­ža­vi- ob­ja­šnja­va ge­ne­ral­ni se­kre­tar pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Ni­ko­la Se­la­ko­vić.
-Na­rod ko­ji ne po­štu­je se­be i svo­je žr­tve ne mo­že da se na­da da će ga ne­ko dru­gi po­što­va­ti. Ti mom­ci su nas za­du­ži­li, svi ko­ji su se bo­ri­li 1999. su za­du­ži­li srp­ski na­rod, sje­ća­nje mi­slim da tre­ba da se pro­ši­ri ne sa­mo na Ko­ša­re ne­go i na dru­ge bit­ke- ka­že mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin.
O to­me će od­lu­či­va­ti Kan­ce­la­ri­ja za od­li­ko­va­nja pred­sjed­ni­ka re­pu­bli­ke. Do ta­da naj­vi­ša jav­na pri­zna­nja u ob­li­ku su or­de­na, me­da­lje i spo­me­ni­ce. Po­sled­nje su za zna­čaj­ne da­tu­me iz na­še pro­šlo­sti. Do­sa­da­šnje svje­do­če o po­vla­če­nju pre­ko Al­ba­ni­je i uče­šću u Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­koj bor­bi.
-Ka­da ho­će­te da ne­ko­ga po­seb­no is­tak­ne­te zbog uče­stvo­va­nja u bor­ba­ma, on­da vam mo­del ne mo­že bi­ti spo­me­ni­ca, on­da mo­ra­te da go­vo­ri­te o me­da­lji, ko­ji­ma se bi­lje­ži žr­tva, ne sa­mo či­nje­ni­ca da ste ne­gdje bi­li na ne­kom mje­stu- ka­že he­ral­di­čar Dra­go­mir Aco­vić.
-Sva­ka­ko da će glas he­ral­di­ke bi­ti sa­slu­šan, ne is­klju­ču­je­mo ni ta­kvu mo­guć­nost- ka­že Se­la­ko­vić.
Naj­ve­ća kop­ne­na bit­ka 1999. vo­di­la se pro­tiv nad­moć­nih ne­pri­ja­te­lja – te­ro­ri­sta OVK, Voj­ske Al­ba­ni­je i avi­ja­ci­je NA­TO-a. Na­še sna­ge spri­je­či­le su nji­ho­vo kop­ne­no na­pre­do­va­nje u du­bi­nu Me­to­hij­ske ko­tli­ne i pla­ti­le žr­tvu – 108 stra­da­lih.
(RTS)